Европска аудиовизуелна опсерваторија: Први извештај о индустрији видео игара у Европи

Ово је први пут да се Опсерваторија бави индустријом игара, доносећи свеобухватан преглед тренутног правног и тржишног пејзажа у Европи.

Извештај потписују водећи експерти широм Европе, а у извештају се истиче брз развој овог сектора – од раста тржишта и технолошких иновација до регулаторних оквира и заштите корисника. Извештај је подељен у три главна дела, покривајући структуру индустрије, економске моделе, заштиту интелектуалне својине и безбедност играча, и представља важан ресурс за разумевање ове динамичне креативне индустрије.

Први део извештаја (Поглавља 1–3) бави се структуром и динамиком индустрије видео игара. Прво поглавље приказује трансформацију видео игара од нишног тржишта до глобалне индустрије вредне готово 187 милијарди долара, уз доминацију мобилног играња, поред конзола и PC игара. Друго поглавље истиче стратешку важност европског тржишта и потребу за квалификованим кадровима и иновацијама, уз изазове страних аквизиција. Треће поглавље анализира значење појма „видео игра“ у контексту прописа, с обзиром на прелазак на интерактивне дигиталне услуге, што утиче на правну регулативу и заштиту корисника.

Други део (Поглавља 4–6) разматра заштиту права у видео играма, са акцентом на права интелектуалне својине и јавну подршку. Четврто поглавље истражује правне механизме у ЕУ и начине заштите визуелних, аудио и софтверских елемената игара, уз изазове хармонизације прописа међу земљама. Пето поглавље се бави повредама ИП права, као што су пиратерија и неовлашћена продаја кључева за игре, док шесто поглавље пружа преглед јавне подршке кроз грантове, уз разлике у финансирању међу европским државама.

Трећи део извештаја (Поглавља 7–10) фокусира се на заштиту корисника игара. Седмо поглавље истиче питања приватности и заштите података у складу са GDPR-ом, док осмо поглавље разматра заштиту малолетника и индустријске алате попут система за одређивање старосних ограничења и родитељских контрола. Девето поглавље уводи концепт инклузије и приступачности у индустрији игара, док десето поглавље наглашава потребу за истраживањем и спречавањем злоупотребе платформи за ширење екстремистичких порука, без стигматизације играња као целине.

Закључак овог извештаја истиче потребу за балансом између раста, регулације и заштите корисника у европској индустрији видео игара, пружајући вредне увиде за креаторе политике, индустријске актере и саме кориснике.

Цео извештај је доступан овде.