Одржан Семинар „Креативна Европа: Припрема пројеката у буџетском периоду 2021-2027“
Тродневни семинар окупио је 21 представника и представница испред 10 организација из Србије које планирају да аплицирају на конкурсе програма Креативна Европа, те је послужио као оквир за уобличавање и разраду идеја полазника кроз практичан рад са Кармен Красић Кожул, продуценткињом и кустоскињом из Загреба и Милицом Рашковић, менаџерком пројеката при Деску Креативна Европа Србија.
На самом отварању полазницима су се обратили г. Симо Салапура, градоначелник Зрењанина, др Александра Ситаревић, подсекретарка Покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу и г. Вук Радуловић, шеф Деска Креативна Европа Србија.
„Верујем да ће културна заједница и наш менаџмент у установама културе са овог семинара изаћи мало снажнији и са новим идејама како можемо да унапредимо област културе у нашем граду. Посебно ми је драго јер ћете овде имати прилику да чујете програм пројекта Зрењанин престоница културе Србије 2025. Такође, захвалан сам организаторима на подршци јер је ово још један допринос и културној сцени али и развоју туризма у нашем граду“, изјавио је господин Салапура, градоначелник Зрењанина.
Надовезала се и др Александра Ситаревић, подсекретарка покрајинског секретаријата за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу изјавивши да програми попут Креативне Европе у први план стављају културу као покретача друштвеног и економског развоја, а самим тим ови програми не само да ојачавају институције већ на својеврстан начин унапређују културни живот свих суграђана АПВ, и додала: „Позиви за програме прекограничне сарадње трајаће до 2027. године, а наш секретаријат наставиће да даје стручну подршку свим јединицама локалне самоуправе и њиховим институцијама како бисмо апсорбовали што већу количину средстава из фондова Европске уније.“
Како је циљ Деска Креативна Европа Србија да подстакне што више различитих организација са територије целе Србије да успешно конкуришу на позиве програма Креативна Европа г. Вук Радуловић, шеф Деска Креативна Европа Србија, нагласио је да је Деск ту да инспирише и едукује: „Наш задатак је управо да популаризујемо ове позиве али и да пружимо стручну и техничку помоћ. Зато бих нагласио да можете рачунати на нашу подршку. Желимо да вам помогнемо да после ова три дана имате много јаснију слику о пројектима и програмима на којима радите.“
У оквиру првог дана семинара, Кармен Красић Кожул поделила је своја искуства о одрживости пројеката, а затим је уследило представљање пројекта Зрењанин Престоница културе Србије 2025. Дарко Полић, руководилац пројекта, представио је програмски концепт пројекта Зрењанин 2025, његове планове и указао на могућности које овај пројекат отвара за локалну сцену.
Други дан семинара обухватио је презентацију циљева програма Креативна Европа и његових приоритета (инклузија, Зелена агенда, родна равноправност), а потом рад у групама кроз који су појединачни циљеви полазника усклађени са приоритетима програма. Кључну тему – буџетирања пројеката представила је Ана Ћосић, пројектна менаџерка МЕДИА Деска Креативна Европа Србија, док се колега Бојан Милосављевић, менаџер пројеката при Деску Култура, прикључио у разради буџетирања пројектних активности указујући на појединости и симулирајући цео процес на једном од пројеката полазника. У наставку обуке симулиран је начин на који се реализује „пичинг“ пројеката како би се што реалније указало на кључне детаље у оквиру пројектних области: активности и методологија, партнерства, квалитет садржаја и буџет.
Полазницима су као примери добре праксе представљени пројекти „BioAwaking” Удружења грађана РеАктор и Magic Carpets који реализује Ново Културно Насеље из Новог Сада.
Технички елементи пријаве на сам програм Креативна Европа, платформа Сигма као и процес апликације били су теме којима су се полазници бавили у оквиру трећег дана семинара.
Организатори семинара Антена Деск Србија при Фонду „Европски послови” АПВ и Култура Деск Србија су кроз овај семинар још једном показали да је подршка културном сектору у Србији присутна као и отвореност за сарадњу.