Европска подршка развоју аудиовизуелног сектора

(Преузето сa SEECult.org)

Србија од 2016. године учествује у МЕДИА потпрограму Креативне Европе који је усмерен ка аудиовизуелним делатностима и мултимедијалном сектору, дајући подршку развоју, дистрибуцији и промоцији европских играних, анимираних и документарних филмова и телевизијских серија, развоју и промоцији нових медијских садржаја, стручном усавршавању филмских професионалаца, развоју нових технологија и платформи за дистрибуцију аудиовизуелног садржаја, филмским фестивалима и развоју публике. Потпрограм МЕДИА, између осталог, подржава неке од најугледнијих домаћих филмских фестивала, као што су Фестивал европског филма Палић, Фестивал ауторског филма, Слободна зона и BELDOCS, али и продукције и копродукције филмова и телевизијских серија, киноприказиваче, гејминг индустрију...

О успесима, трендовима и изазовима домаћег аудиовизуелног сектора у аплицирању на конкурсе MEDIA потпрограма у интервјуу за портал SEEcult.org говоре руководитељка МЕДИА Деска Уна Домазетоски и финансијска координаторка Ана Ћосић.

Од 2021. године, када је отпочео нови циклус МЕДИА потпрограма, подржано је 67 пројеката са укупно 5,45 милиона евра – највише 2022. године, када је 27 организација подржано кроз 43 пројекта укупном сумом од 3,2 милиона евра. Какав је капацитет домаће аудиовизуелне продукције за учешће у МЕДИА потпрограму?

Уна Домазетоски: Србија је сада, може се рећи, једна од ретких земаља ван Европске уније која у потпуности учествује у програму Креативна Европа, што омогућава домаћим установама, организацијама и компанијама да се пријављују на све позиве као равноправни актери са осталим земљама ЕУ.

Приметан је пораст активности домаћих компанија у аудиовизуелним делатностима, нарочито када је реч о копродукцијама. У ранијим годинама копродукције су углавном реализоване са компанијама из Француске или Италије, с којима се традиционално сарађује у области филма, а у последњим годинама, уз подршку програма Креативна Европа први пут су остварене сарадње са земљама из даљих европских региона – нпр. са Исландом (Film Road Production и Act 4, пројекат Wool), затим филмски пројекат Foreign Woman продукцијске куће Set Sail Films је српско-шпанско-француско-кубанска копродукција; али има и земаља из суседства с којима сарадње нису биле уобичајене. Међу њима је Мађарска добар пример (нпр. This and That Production, пројекат 1970). Те сарадње показују ширину и потенцијал наше филмске индустрије и надамо се да ће се у наредним годинама географија партнерстава ширити даље.

Међу проминентним играчима на позивима за co-development и развој групних пројеката су This and That Production, Баш Челик, Sense Production, Set Sail Films, Dart, Викторија филмс, Art & Popcorn и продукција Биберче, а на позивима за филмске фестивале традиционално се подржавају Фестивал европског филма Палић, BELDOCS, Слободна зона и Фестивал ауторског филма. У 2022. години изванредан резултат су остварили Архангел Дигитал Студио и Режим – пројектом драмске серије Јужни ветар која је подржана кроз потпрограм MEDIA са близу 430.000 евра.

Да ли постоје неки трендови, пораст интересовања и сл?

Ана Ћосић: Може се рећи да се филмска индустрија развија, што ми, из перспективе Филмског центра Србије (ФЦС) и МЕДИА Деска Србија, најбоље можемо да сагледамо, јер интересовање за конкурисање показује све већи број продукцијских кућа, фестивала и других актера. Главна препрека за директно учешће у МЕДИА пројектима остаје историја успешних пројеката (track record), што је неопходан предуслов на скоро свим конкурсима – изузев филмских фестивала. У том смислу, национални конкурси и подршка коју пружа ФЦС омогућавају развој потребних капацитета. Успех на националним позивима додатно потврђује квалитет и потенцијал продуцената, што их чини атрактивнијим и за европске евалуаторе.

Уна Домазетоски: Када су у питању трендови, примећујемо нагли раст интересовања у гејминг индустрији, што је било евидентно и кроз пријављене пројекте на последњем распису конкурса за видео игре. Посебно нам је драго да је Codemancy студио из Ниша остварио подршку за развој видео игре – што оснажује децентрализацију културног система у Србији. Наши инфо дани и едукативни програми, као и сарадња са релевантним удружењима, попут Serbia Games Association, доприносе јачању капацитета и стварању повољног окружења за развој аудиовизуелне индустрије у Србији.

Какав је успех Србије у учешћу у МЕДИА потпрограму у односу на број успешних апликаната и одобрених износа наспрам других земаља у региону?

Уна Домазетоски: Није лако поредити земље у региону у погледу учешћа у програму, јер се и за ситуацију у региону може рећи да има различитих капацитета када је реч о величини и разноликости аудиовизуелне индустрије. Већина земаља активно учествује, где такође постоји неколико проминентних играча који вуку индустрију остварујући транснационалне сарадње.

Може ли се рећи да је нека земља посебно успешна или се ситуација мења из године у годину?

Уна Домазетоски: Ситуација је променљива и успешност на позивима се не може генерализовати. Треба имати у виду да Србија спада у тзв. земље ниског продукционог капацитета, што у старту условљава и мању успешност у поређењу са великом четворком – тј. великим филмским индустријама западних земаља Европе. Зато је учешће наше и других сличних земаља у програму Креативна Европа важно не само због приступа конкурсима, већ и због прилика за јачање капацитета индустрије коју пружају дескови кроз информативне и едукативне активности, као и европске мреже – нпр. мрежа Circle Doc која у више европских земаља ради на подршци женама у аудиовизуелној индустрији; или Europa Cinemas која подржава киноприказиваче, и уз чију подршку Културни центар Горњи Милановац и Лесковачки културни центар, као мањи биоскопи у Србији, имају прилику да реализују иновативне пројекте и тако развијају своје капацитете за рад са публиком.

Који су највећи изазови са којима се домаће организације суочавају приликом пријављивања на конкурсе MEDIA потпрограма и касније током реализације подржаних пројеката? Које савете од вас траже?

Ана Ћосић: Проблем недостатка историје успешних пројеката или недовољних финансијских капацитета домаће продукцијске куће неретко решавају тако што се придружују већим компанијама из Србије или Европе, с којима склапају уговоре о сарадњи и тако у оквиру већих развојних пројеката успевају да реализују своје мање пројекте. С друге стране, у таквим околностима испоставља се кључним водити рачуна о регулисању ауторских права, што је код нас и даље недовољно регулисан аспект пословања.

У погледу финансијске конструкције пројеката, неопходно је на време планирати и суфинансирање пројеката, нарочито када је реч о продукцији, будући да програм Креативна Европа углавном даје средства за развој аудиовизуелних пројеката како се не би десило да пројекти остану у фази развоја.

С наше стране, савети се углавном тичу развоја концепата и конкурсне процедуре – разумевања услова конкурса и конкурсне документације, која је у последњим годинама додатно поједностављена како би се омогућио лакши приступ ЕУ средствима.

Шта би евентуално требало променити у културној политици како би број успешних апликаната из Србије био још већи?

Ана Ћосић: До сада се показало да развијена партнерства кроз билатералне споразуме Србије и других земаља подстичу остваривање партнерстава и на МЕДИА пројектима, што показују примери сарадње са Италијом и Француском. У том контексту, верујемо да би успостављање сличних споразума – са скандинавским земљама на пример, допринело већем броју сарадњи и са тим европским регионом.