(Ре)позиционирање региона Југоисточне Европе кроз културу

Публикација окупља мишљења и анализе водећих културних стручњака, истраживача и практичара – попут Милене Драгићевић Шешић, Весне Чопич, Давора Мишковића и Аиде Календер – о потенцијалима и препрекама регионалне сарадње у култури, ослањајући се на заједничко културно наслеђе, али и критички осврћући на његову митологизацију и недостатак озбиљне валоризације.

Централна теза је да је регионална сарадња нужна – не само као начин превазилажења културне изолације и маргинализације на европској сцени, већ и као стратегија за унапређење самих културних политика у земљама региона. Истраживање, у ком је учествовало преко 300 актера из свих сектора културе, показује да чак 96,1% њих верује у значај умрежавања као предуслова за бољи развој и позиционирање региона у Европи и свету. 

Књига доноси анализу реалних препрека – од незаинтересованости управних структура и хроничне подфинансираности сектора културе, преко недостатка критичке рефлексије, до техничких и структурних проблема у функционисању организација. Истовремено, представљени су примери успешне праксе – попут рада мреже Кооператива, пројеката SEEcult.org, сарадње у оквиру књижевних мрежа и фестивалских платформи – као доказ да простор за деловање постоји упркос бројним ограничењима.

Публикација је драгоцен ресурс за све који се баве културном сарадњом, политикама културе и друштвеним трансформацијама у постјугословенском простору. Она поставља питања од суштинског значаја: како градити културну сарадњу која није само инструментална, већ и критичка и еманципаторна? Може ли заједничка прошлост бити ресурс за будућност, и под којим условима?